PRIPITOMLJAVANJE PASA

  Lovac i njegov pas u pozadini uobičajen je prizor, koji datira 17.000 godina u prošlost iz Lasko pećina u Francuskoj.

  U praistoriji su psi pripitomljavani na mnogo načina. U bronzanom dobu je bilo moguće odvojiti rase po radu za koji su bili predodređeni: c.f. matris optimae - za čuvanje stoke, c.f. inostranzew - vrsta mastifa, c.f. palustris - pas u tipu špica i c.f. leineri - pas nalik grejhaundu. Iako ovo možda izgleda previše pojednostavljeno, postoje dokazi o postojanju hrta u tipu grejhaunda koji je služio ljudima 6.000 godina p.n.e. na području Mesopotamije.

  Do 2.000. godine pre nove ere, Egipćani su uspeli da naprave psa borca sa odličnim njuhom, ukrštajući hrtove sa psima tragačima. Dve stotine godina kasnije, napadači na Siriju su sa sobom poveli svoje mastife i hrtove sa srednjeg istoka u severnu Afriku. Na Tibetu su mastifi već odgajani i školovani za čuvare, dok su mali ,,psi za ruke'' kineskih carskih kuća bili korišćeni čak i za grejanje ruku. Homer je ovekovečio psa kao najvernijeg čovekovog prijatelja u Odiseji (oko 850. g. p.n.e.).

Faraonski pas - naslikan u grobnicama faraona

Mastif potiče od ratnog psa molosa
koji je živeo u vreme starog Rima.