PSIHOLOGIJA PSA

  Najsigurniji način za razvijanje osećaja prema psima i njihovoj psihologiji je pažljivo posmatranje štenadi u leglu. Čak i pre nego što prestanu da sisaju, štenci počinju da pokazuju karakteristike koje pseću vrstu čine jedinstveno korisnom ili jedinstveno problematičnom za nas ljude. Uspešan odnos čoveka i psa zavisi od mogućnosti vlasnika da ,,pročita'' svog ljubimca i da počne da ,,razmišlja''  kao pas.

  Pas je životinja koja pripada čoporu i koja ima urođenu potrebu za životom u sistemu hijerarhije. Već sa četiri do pet nedelja postaje očigledno koji deo legla je dominantniji i kako se ta dominacija iskazuje. Dominantno je štene ono koje prvo jede, koje započinje igru i ono koje se usuđuje da izađe iz legla.

  Kada napusti leglo, štene dobija novo društvo koje čine svi članovi jednog domaćinstva; i ljudi i životinje. Odvojeno od sigurnosti i topline legla, to štene se ipak neće opustiti dok potpuno ne upozna novu teritoriju i svoj status u zajednici koja ga okružuje. Tada se neki od njih izdvajaju kao vođe grupe.

Jezik pasa

  Kako pas odrasta, tako se kod njega razvija ceo repertoar signala i držanja tela koji će svima objašnjavati njegovo ponašanje. Pas koji ima poverenja u čoveka pokazuje svoja osećanja u uzdignutom stavu na sve četiri noge, uspravnih ušiju i podignutog repa. Kada treba pokazati poslušnost, pas kojinije psihički jak spustiće rep, saviti uši u vodoravan položaj i ponekad okrenuti glavu na stranu kako bi izbegao direktan pogled. U znak potpune pokornosti može čak leći na leđa. Većina psećih pokreta - od veselog mahanja repom do uplašenog režanja - prilično su lako razumljiva, ali postoje neki znaci koji se mogu pogrešno razumeti. Zevanje, na primer, nije znak umora, već zbunjenosti. Pas zeva kad dobije signale koji ga zbunjuju - najčešće od nekog vlasnika koji misli da zna sve o školovanju pasa. Zurenje je još jedan primer kad pas može da reaguje agresivno, jer on to doživljava kao najavu napada. Mnogo koji su hteli psa da umire i pokore zurenjem, isprovocirali su napad.

Znak zbunjenosti

Agresivan stav

Instinkt

  Bilo kakve prirode ili naravi, pseće vladanje je vođeno instinktom, a ne inteligencijom. Pseća inteligencija zavisi od trenutnog opažanja. Razlike u izvršavanju naredbi naglašene su urođenim osobinama među rasama, a ne inteligencijom.
  Od škotskog ovčara, na primer, nema boljeg u čuvanju stada - ulozi za koju je bio selektivno odgajan kroz mnogo generacija. Isto tako nema razloga zbog kojeg ne bismo mogli naučiti ovčara da donese lovinu, ali u tome nikada ne bi bio uspešan kao pas ptičar koji je za to odgajan.

  Pas je grabljivac i njegovi instinkti ga vode pri lovu, čuvanju i reprodukciji. Preoblikovanjem prva dva i kontrolom trećeg nagona, ljudi su uspeli da izgrade odnose sa psima.